Hronična bolest disajnih puteva koja može da utiče na našu sposobnost da normalno dišemo jeste astma. Bolest karakteriše sužavanje i upala disajnih puteva, što će se kod pacijenta manifestovati sa simptomima kao što su gušenje, otežano disanje, kašalj, osećaj stezanja u grudima. Uglavnom je sama astma izazvana alergijskim reakcijama na specifične supstance kao što su prašina, polen, buđ, kućna prašina ili životinjska dlaka, ali može biti i posledica drugih faktora kao što su na primer virusne infekcije, fizička aktivnost ili izloženost nekim hemijskim supstancama.

U velikom broju slučajeva astma je i nasledna pa se javlja u ranom detinjstvu, ali to ne mora biti pravilo. Ipak za samo lečenje potrebno je uključiti određene lekove za kontrolu simptoma kao i prevenciju napada, ali i izbegavanje okidača koji mogu pacijentu izazvati napade. Bitno je da se u slučaju težih napada astme kod pacijenata, hitno pozove i medicinska pomoć kako ne bi došlo do ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Prirodno lečenje astme

Prirodni lekovi mogu ublažiti simptome astme ukoliko se oni pravilno koriste, ali je ipak potrebno da i promenite svoje svakodnevne životne navike. Na primer, potrudite se da izbegavate okidače odnosno pre toga identifikujte sve faktore koji kod vas izazivaju ili pogoršavaju simptome astme. Tu mislimo na dim, prašinu, alergene, kućne ljubimce ili hemikalije, te se trudite da sve to maksimalno izbegavate.

U svom domu kontrolišite alergene tako što ćete redovno čistili i na taj način smanjili njihovo prisustvo. Mislimo na prašinu, buđ, grinje pa i dlake kućnih ljubimaca. Preporuka je da prostor životni bude čist, da se redovno usisavaju tepisi, a posteljina pere na visokim temperaturama.

Svoju hranu takođe pokušajte da kontrolišete i da imate unos ometa 3 masnih kiselina koje se nalaze u sardini, lososu, orašastih plodova i lanenom semenu. Upravo će ova hrana po pacijenta imati protivupalni efekat, koji će svakako dodatno pomoći u ublažavanju upale disajnih puteva.

Pojedini biljni suplementi takođe mogu da utiču na ublažavanje simptoma, pa se tako koriste bosiljak, đumbir koji će u velikoj meri pomoći u olakšavanju disanja kod pacijenata sa astmom.

Ipak, budite oprezni sa upotrebom suplemenata i pre bilo kakve upotreba najbolje je da konsultujete lekara, jer pojedini mogu da loše reaguju u kombinaciji sa lekovima koje koristite.

Da li je astma opasna?

Ovo je defitniivno bolest urbanih svakodnevnih uslova, dok je statistika pokazala da pacijenti sa velikim stepenom aerozagađanja imaju i jače simptome same bolesti. Ukoliko je u pitanju alergijska astma ona je izlečiva, i kod većine dece do puberteta je moguće bolest pobediti uz pravu terapiju kao i redovnu kontrolu.

Ono što astmu uglavnom izaziva jesu grinje i polen, a sa druge strane kod odraslih je kao glavni uzročnik pušenje kao i sve prisutnije aerozagađenje. Ovo je definitivno bolest koja označava industrijski razvoj nekog grada.

Alergija na grinje je češća kod pacijenata koji imaju astmu, a upravo to je ono što ga ima svuda te su i grinje najveći uzročnik alergijske astme i kijavice. Važno je da se na vreme krene sa terapijom, jer ukoliko pacijent odlaže njenu primenu onda će biti potrebno i duže trajanje lečenja kao i veće doze lekova.

Ukoliko se astma leči pravilno, ukoliko se prirodni lekovi za astmu koriste svakodnevno i pravilno u mnogome će svakodnevne obaveze i zahtevi pacijenata biti uspešno realizovani. Neće biti svakodnevnih simptoma ove bolesti i moći će normalno da se funkcioniše.

Da li je grinja zaista toliko opasno?

Grinje iz kućne prašine nisu vidljiva golim okom, a kada usisavamo ili hodamo po tepihu ova mala stvorenja uglavnom lete u vazduhu. U suštini, grinjama najviše odgovara svakodnevna temperatura do 26 stepeni kao i vlažnost vazduha koja je veća od 70%. Hladna i suva mesta su za njih najveći neprijatelji, a upravo u pomenutim prostorima ova stvorenja ne mogu da prežive. Uglavnom se hrane mrtvom kožom kućnih ljubimaca ili peruti sa glave i sl. Možemo ih pronaći u krevetu, jastucima, tepihu, mebl nameštaju, prekrivačima, zavesama, tavanima, plišanim dečijim igračkama, podrumima…

S tim u vezi ono što možete uraditi ukoliko imate malu decu jeste da klinci ne budu tu kada se čisti i usisava prašina, a ukoliko je moguće izbegavajte plišane igračke u sobi. Ormari i stvari za decu treba da budu zatvoreni, jer se grinje hrane ljudskim perutom pa mogu da se zadrže na okovratniku odeće. Ukoliko su ormani otvorni, onda se grinje dodatno razmnožavaju, dok sa druge strane soba gde se spava treba da bude što praznija jer je time i manje šansi da se pogorša stanje osobe koja ima astmu.

Ukratko grinje su vrsta mikroorganizama koji su široko rasprostranjeni u našem okruženju, a iako većina njih nije opasna po naše zdravlje, mnogi od nas mogu biti i alergični na delove tih grinja što može izazvati bolje simptome kao i astmu.